Једна од кључних улога образовања у XXI веку је да ученике припреми за живот у свету динамичних промена путем развијања знања и вештина и њихове примене у различитим ситуацијама свакодневног живота. И не само то, од образовања се очекује да допринесе изградњи целовите личности ученика која одговорно управља сопственим животом, ефикасно комуницира са другима и другачијима, поштује и уважава другачију културу и културне обрасце, активно и одговорно учествује у друштвеним и културним збивањима и доприноси развоју друштва и културе као појединац или у групи.
За стицање и развијање знања, њихову примену и изградњу целовите, друштвено активне и одговорне личности, личности која се брзо и лако прилагођава променама динамичног, савременог света важно је образовање усмерено на развој компетенција ученика. То значи да се кроз процес наставе и учења оне постепено развијају путем различитих активности и применом различитих приступа, метода и техника рада.
Данас у свету постоји више различитих дефиниција појма компетенција али свака од њих подразумева знања, вештине и ставове, тј. оспособљеност да оно што је научено се примени у различитим ситуацијама свакодневног живота за решавање неког проблема, критичку анализу, истраживање, дебату, доношење одлуке и др.
Закон о основама система образовања и васпитања[1], у члану 11. доноси кључне компетенције које су дефинисане на нивоу Европске уније 2006. године и које су биле основ за развијање општих међупредметних компетенција у Републици Србији 2013. године[2]. Члан 12. истог закона дефинише опште међупредметне компетенције и наглашава да се оне развијају кроз наставу свих предмета, да су применљиве у различитим ситуацијама за решавање проблема и задатака и да су неопходне свим ученицима за лично остварење и развој, укључивање у друштвене токове, запошљавање и целоживотно учење. Ове компетенције су наведене и у посебним законима, Закон о основном образовању и васпитању[3] и Закон о средњем образовању и васпитању[4].
За образовање усмерено на развој компетенција ученика важну, фундаменталну улогу имају наставници као носиоци процеса наставе и учења. Због тога је од посебног значаја јачање професионалних компетенција наставника за планирање, организацију и реализацију наставе усмерене на развој компетенција ученика применом различитих приступа, метода и техника рада.
Посебно је важно нагласити да развијање међупредметних компетенција доприноси постизању бољих постигнућа ученика и унапређивању квалитета образовања што је и четврти циљ Агенде одрживог развоја 2030.[5] Наведени циљ Агенде одрживог развоја 2030 подразумева обезбеђивање инклузивног и квалитетног образовања као и промовисање могућности целоживотног учења. Република Србија активно учествује у постизању циљева из ове Агенде као једна од држава чланица УН која је учествовала у припреми овог документа и као држава потписница.
Ослонац у припреми овог програма стручног усавршавања била су домаћа законска и подзаконска документа, приручници и публикације и међународна документа:
- Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони и 10/19);
- Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17. 27/18 – др. закон и 10719);
- Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета (Службени гласник РС, број 117/2013);
- Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020 (Службени гласник РС, бр. 107/2012);
- UNESCO (2013). Intercultural Competences – Conceptual and Operational Framework, Intersectoral Platform for a Culture of Peace and Non-Violence, Bureau for Strategic Planning (Интеркултуралне компетенције – концептуални и оперативни оквир, интерсекторска платформа за културу мира и ненасиља, Биро за стратешко планирање);
- Council of Europe (2016).COMPETENCES FOR DEMOCRATIC CULTURE – Living together as equals in culturally diverse democratic societies, Council of Europe Publishing, F – 67075 Strasbourg Cedex (Компетенције за демократску културу – Живети заједно као једнаки у културно разноврсним демократским друштвима);
- Препорука Савета Европске уније о кључним компетенцијама за целоживотно учење од 22. маја 2018. (2018/ C 189/01, https://eur-lex.europa.eu/legal-content);
- Препоруке Европског парламента и савета за кључне компетенције за целоживотно учење од 18. децембра 2006. (2006/962/EC, https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ);
- Anderson L.W. [ур.]. (2014).Настава оријентисана на учење – за наставнике усмерене на постигнућа, Солун: Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи;
- Предузетничко образовање – Компаративни преглед образовних политика, модела и праксе (2015.) Издавач: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Влада Републике Србије, Ауторка: Јасминка Чекић-Марковић;
- Опште међупредметне компетенције и настава и учење, Приручник за наставнике основне и средње школе (2019.) Издавач: Klett друштво за развој образовања, Аутор: Биљана Стојановић.
[1] „Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони и 10/19.
[2] „Сл. гласник РС“, број 117/2013.
[3] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон и 10/19, члан 21.
[4] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, члан 2а.
[5] Агенду одрживог развоја 2030 је усвојила Генерална скупштина УН, као наставак спровођења миленијумских циљева.
